M I L A N      D R A Š K O V I Ć


I N T E R L U D I J


Popodne  kad   si  skriven  u  svojoj   koži,
misliš  o  onom   što  te  činilo  sretnim,
onda  prokuneš   ljubav   slikanu  crnim  -
sve  tako  jasno  kockice  kada  složiš.

Ponekad   za  bol   reči  nisu  dovoljne,
siva  sećanja  koja  spopadnu  noću,
raskrsnica  i  put   što  slika  samoću  -
da  se  zaluta  mogućnosti  su  brojne.

Razmišljanje  o  jednom   setnom   pogledu,
neočekivan   poslednji  dan   proleća  -
kad   se  zatekneš  u  prijateljskom   gnezdu.

Sva  jednostavna  i  tako  zagonetna
slika  jednog   sna  -  nje  duša  se  priseća.
Prosto  rečeno  -  priča  nedovršena.