M I L A N      D R A Š K O V I Ć


D O D I R      S V E T O V A


Tanani  drhtaj  onkraj  beskraja
Kocka  kristalne  vedrine
Tragovi  kupine  blizu  utrnule  usne
Kada  se  svetovi  prepletu
Sačekaj  titraj  u  nekom  danu
U  nekoj  toploj  noći
Ovo  dugo  putovanje
Kroz  krajolik  sazdan  od  laži
Donosi  pravo  pročišćenje
Možda  i  dodir  svetova
Krvi  što  se  prepoznaje
Srca  što  kucaju  zajedno

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


I      T O      Ć E      J E D N O M      D O Ć I


I  to  će  jednom  doći
Možda  kad  se  nebesa  otvore
Kad  se  odbace  ključevi  grada
I  nas  preplavi  čista  pesma
Neki  međuprostor  za  duh  renesanse
Za  susret  nad  susretima
U  jednom  gradu  neću  reći  kom
Onda  kad  se  konačno  pogledamo
U  ogledalu  ukrštenih  sudbina

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


N E      T U G U J


Ispričaj  mi  svoje  snove.
Snove  od  azura  i  dragulja.
Izgubljene,  ukradene,  srušene.
Ako  si  na  ostrvu  nasukanih  snova,
prosutih  u  pesak  usamljene obale,
ne  tuguj  -
snovi  ne  umiru.

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


N O S T A L G I J A


Lila  je  kiša  tog  poslednjeg  dana  aprila,
prskajući  izloge  bolje  snabdevenih  butika,
nebo  se  smešilo  ponekoj  munji,
a  zvuk  tvojih  visokih  potpetica
privlačio  je  klošare  i  golubove.
U  čajdžinici  na  skveru
čežnjivo  si  gledala  sliku  Hokusaia.
Zaključih  da  je  gorki  pirinač
manje  gorak  kad  se  pomeša  sa  cimetom.
Takva  je  magija  nostalgije.

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


J E D N A      N A D R E A L N A      L J U B A V N A


Zatvoriću  te  u  kavez  srca  svoga
Magična  Zvončice  moga  maštanja
Nudiću  ti  švedski  sto  od  himera
Rođenih  iz  snova  jednog  sanjara
Pokloniću  ti  ogrlicu  od  crnih  zvezda
Iskovanu  na  raskršću  dimenzija
A  kad  odlučiš  da  odeš
Što  prvi  je  zakon  verovatnoće
Ponesi  kavez  kao  suvenir  jedne  sete