M I L A N      D R A Š K O V I Ć


D E U S      E X      M A C H I N A


Pokatkad  naiđe  beznađe
Sve  se  smuti  i  pomuti
Sutra  se  nasmeši  ponoru
U  nemom  kriku  grimiza
Sjuri  se  kaskada  jada
Tada  kao  deus  ex  machina  dođe
Ta  divna  nadrealna  žena
I  pre  no  što  svoje  izgovori  ime
Slutim  da  zove  se  Nađa

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


A K O      S I Đ E Š      D O      R E K E
                                                          L o r k i


Ako  siđeš  do  reke,
do  vode  koja  ne  vodi  do  mirne  luke,
u  nekoj  toploj  noći,
kad  vrela  krv  pleše  varljivi  tango,
u  magnovenju  osvrni  se  -
da  ne  izgubiš  senku  koja  te  prati.

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


U      O V O J      N O Ć I


Ljuštura  ljubavi  u  ovoj  noći
Kao  magnet  traži  suštinu
Kao  njihalo  strave  meso
Koje  će  zaseći  da  krv  proključa
Da  se  racio  pomuti
U   noći  koja  priziva  vrisak
Divlju  orgazmičku  oluju
Jezik  što  traži  skrivenu  luku
Kad  svane  zora  i  pukne  bruka

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


T O      S E      Z O V E      L J U B A V


Čekam  te  vekovima
Na  raskršću  dimenzija
Između  Nigdine  i  Onirije
Peva  mi   Prodavačica  ljubičica
Zavodi  me   Barbarela
Preklinje  Bosonoga  kontesa
Sve  ih  odbijam
Kao  poslednja  budala  ili  kao  kralj
Ja  čekam  tebe  Nađa

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


T R A Ž I M      T E


Tražim  te,
u  svakom  segmentu
otužnog,  umreženog  grada,
moja  čulna,
virtuelna  draga.

Na  planeti  sanjara,
u  gradu  pod  kupolom,
hladno  je  u  kavezu
od  kristalnih  rešetki.
U  gradu  skrivenih  očiju,
gradu  od  milion  legendi,
24  pogleda  na  onu  planinu
nije  dovoljno
da  sagledam  tvoje  oči.

Vreme  je  neprijatelj.
Vreme  je  izdajnik.
A  ja  te  tražim.