M I L A N      D R A Š K O V I Ć


S F I N G A


Tuđ   grad   u   tvom   snu,
obris   pustolovine.
Od   svih   boja   sna   -
žena   zlatne   aure,
sfinga   koja   prkosi.

Suočavanje
sred   večne   igre   senki:
zelenooka 
sfinga   Andaluzije,
paradoks   što   te   muči.

M I L A N       D R A Š K O V I Ć


J O Š      J E D N A      L J U B A V N A      P R I Č A


Podzemni,  tajni,  gospodar   sam   tog   zdanja,
unakaženo  lice  skrivam  pod   maskom,
kad  dođe  veče  -  tad   iz   tame  izranjam,
sav   opčinjen   tom   pozornicom  i  pesmom.

Ljudi   prozvaše  me  ,,Fantom   iz   opere''.
Noći   jedne,  u  pustom   zdanju,  ugledah
ženu  zbog   koje  trpeh   bol  k'o   nikad   pre.
Njen   stas  i  glas   na  sceni  -  oduze  mi  dah.

Stupih   pred   nju  bez  uklete  obrazine.
Lepotica  i  zver,  kazaće  zli  jezik.
,,Ne  plašite  se,  gospo",  rekoh.  ,,Snevam   sne,
nestvarne  vaše  lepote  ja  sam   vernik."

Zanosne  oči  pogledaše  me  meko,
usne  rekoše: ,,Zovem   se   Manon   Lesko!"