M I L A N      D R A Š K O V I Ć



S E Ć A N J E




Reči  što  se  prepoznaju
U   senci  dokonih   popodneva
Gde  ta  arija  razbija  monotoniju
Ostalo  je  sećanje  na  ono  mesto
Mnogih   različitih   susreta
Na  dodire  godišnjih  doba
Na  vetar  u  tvojoj  kosi
Onda  kad  si  bezbrižno  otišla  u  noć
U   noć   koja  se  neće  ponoviti

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


P R E L U D I J U M


Tamni  valeri  tihog   predvečerja
Senke   što   se  lagano  spuštaju
Nehajni  dodir  u  prolazu
Zvuci  koji  liče  na  barkarolu
Kao  čokolada  na  nepcima
Što  ne  podstiče  na  brze  poljupce
Siluete  se  primiču  i  odmiču
Noć  plete  arabesku
U  preludijumu  za  alhemiju