M I L A N      D R A Š K O V I Ć


O N D A      K A D      S I      O T I Š L A


Onda  potražih   spokoj   u   kamenu
Za   dane   svih   neugaslih   želja
Za   obale   što   okovahu   prazninu
Jednog   jutra   kad   si   zauvek   otišla
Prosule   su   se   niti    gorčine
Vreme   je   stari   neprijatelj
Koji   te   prigrli   na   kraju
Kad   svi   dani   pristanu   da   liče
Na   onu   očekivanu   zoru

M I L A N      D R A Š K O V I Ć


N A      K R A J U


Sve   otprilike   otpočinje
u  plesu   haotičnih   himera,
u  dragosti   smaragda,
titraju   jutra   od   uzdaha,
vitraža   prepunih   sjaja.
Onda   trenuci   nemih   kolebanja,
a   tronutost   dođe   na   kraju  -
kad   sve   to   se   uruši.